Šta je posmatračka igra?

Posmatračka igra je oblik dečje igre u kojoj dete ne učestvuje direktno u igri, već posmatra drugu decu kako se igraju. Dete može da stoji ili sedi sa strane, da gleda šta druga deca rade, da prati njihovu aktivnost pogledom, ponekad da postavlja pitanja ili da verbalno komentariše ono što vidi, ali ne ulazi aktivno u samu igru.

U ovoj vrsti igre dete nije pasivno, iako ne učestvuje fizički. Naprotiv, ono je mentalno i emocionalno angažovano: posmatra, razmišlja, upija informacije i uči o pravilima igre, socijalnim odnosima i ponašanju vršnjaka.

Kada se javlja posmatračka igra?

Posmatračka igra se najčešće javlja u ranom detinjstvu, naročito između 2. i 3. godine, ali se može pojaviti i kasnije, naročito kada je dete u novoj sredini. Prva socijalna zajednica sa kojom dete ima iskustva su mama i tata kao i porodica u kojoj se dete razvija, a nakon toga je predškolska ustanova (nova grupa, vrtić, igralište). Posmatračka igra se javlja takođe kada dete upoznaje nepoznatu igru ili nove materijale, često kod dece koja su povučenija, opreznija ili emocionalno senzitivnija, kao i u situacijama kada dete procenjuje da li se oseća dovoljno sigurno da se uključi.

Važno je naglasiti da posmatračka igra nije znak nesigurnosti, problema u razvoju ili socijalne nezrelosti, već normalna i razvojno očekivana faza.

Kako izgleda posmatračka igra u praksi?

Primeri iz svakodnevnog rada sa decom:

• Dete stoji pored peska i gleda kako druga deca prave kule i kolače, prati njihove pokrete i reakcije, ali samo ne uzima alatke.

• Dete sedi sa strane dok druga deca igraju igru sa pravilima, pažljivo gleda redosled poteza i sluša dogovore.

• Dete posmatra grupu dece u igri uloga (npr. porodica, prodavnica), povremeno komentariše: „On je tata“, „Ona kuva“, ali se ne uključuje.

• Dete gleda kako druga deca crtaju ili slažu kocke, zadržava pogled, ali ne započinje sopstvenu aktivnost.

Šta dete uči kroz posmatračku igru?

Iako na prvi pogled deluje kao „neigranje“, posmatračka igra ima veliki razvojni značaj.

1. Učenje socijalnih pravila

Posmatrajući druge, dete uči: kako se započinje igra, kako se čeka red, kako se deca dogovaraju, kako rešavaju nesuglasice, šta je prihvatljivo, a šta nije u grupi.

2. Razumevanje emocija drugih

Dete kroz posmatranje prepoznaje: radost, ljutnju, razočaranje, reakcije na uspeh i neuspeh, načine na koje se deca smiruju ili traže pomoć. Ovo je važan temelj za razvoj empatije.

3. Razvoj pažnje i koncentracije

Posmatračka igra zahteva da dete: zadrži pažnju, prati tok igre, povezuje uzrok i posledicu (šta se desilo i zašto).

4. Priprema za kasnije uključivanje

Posmatranjem dete „vežba“ igru u glavi: pamti pravila, upoznaje tok aktivnosti, stiče sigurnost da će znati šta da radi kada se uključi. Često se dešava da dete, nakon perioda posmatranja, spontano i samostalno započne aktivno učešće.

Zašto dete bira posmatračku igru?

Razlozi mogu biti različiti:

• potreba za sigurnošću i procenom situacije,

• nepoznata deca ili nova sredina,

• složena igra koju dete prvo želi da razume,

• individualne osobine deteta (temperament, stidljivost),

• umor ili emocionalno preopterećenje.

Važno je da odrasli ne tumače ovu igru kao problem, već kao strategiju učenja i prilagođavanja.

Uloga vaspitača i roditelja

Odrasli imaju ključnu ulogu u tome kako će se posmatračka igra razvijati.

Preporuke:

• Ne prisiljavati dete da se uključi u igru.

• Verbalno imenovati ono što dete posmatra („Vidim da gledaš kako deca grade kulu.“).

• Ohrabriti, ali bez pritiska („Ako poželiš, možeš im se pridružiti.“).

• Obezbediti bezbedno i podsticajno okruženje.

• Prihvatiti posmatranje kao deo procesa učenja.